Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - sve što treba da znate o stručnom ispitu, karijeri i mogućnostima

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja jednu od onih profesionalnih oblasti koja je decenijama bila neopravdano zapostavljena, da bi u poslednjih nekoliko godina doživela pravi preporod. Danas je to zanimanje koje se sve više traži, a prognoze ukazuju da će potražnja za stručnjacima u ovoj oblasti tek rasti. Ako ste ikada razmišljali o polaganju stručnog ispita ili se već pripremate za njega, ovaj vodič će vam pružiti sve neophodne informacije iz prve ruke - od toga ko sve može da polaže, preko saveta za učenje, do toga kakve su plate i uslovi rada.

Šta zapravo podrazumeva oblast bezbednosti i zdravlja na radu

Kada govorimo o bezbednosti na radu, mislimo na čitav sistem mera, pravila, procedura i odgovornosti čiji je cilj da se zaposlenima obezbede uslovi u kojima neće biti ugroženi njihov život, zdravlje i radna sposobnost. U pitanju je multidisciplinarna oblast koja obuhvata tehničke, medicinske, pravne i organizacione aspekte. Suština svega je prevencija - sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, pre nego što do njih uopšte dođe.

U Srbiji je ova materija uređena Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, uz čitav niz podzakonskih akata - pravilnika, uredbi i odluka. Pored toga, postoje i međunarodne konvencije i direktive koje su naša zemlja ratifikovala, a koje čine sastavni deo ispitne materije. Posao lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu jeste da savetuje poslodavca, organizuje preventivne mere, vrši procenu rizika na svakom radnom mestu, sarađuje sa službom medicine rada i inspekcijom, vodi propisane evidencije i obezbeđuje da se svi zaposleni ponašaju u skladu sa pravilima.

Ko može da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja među kandidatima jeste - da li ja uopšte ispunjavam uslove? Odgovor je za mnoge iznenađujuće: prema trenutno važećim propisima, stručni ispit za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu može polagati svako, bez obzira na stepen i vrstu stručne spreme. To znači da i osoba sa završenom srednjom školom, gimnazijom, medicinskom ili bilo kojom drugom, može pristupiti ispitu i po njegovom uspešnom polaganju obavljati ove poslove.

Ono što, međutim, pravi razliku jeste mogućnost rada u agenciji. Da biste radili u licenciranoj agenciji koja se bavi pružanjem usluga iz ove oblasti, neophodno je visoko obrazovanje - najmanje 180 ESP bodova sa fakulteta tehničko-tehnoloških, medicinskih ili srodnih nauka, kao i položena odgovarajuća licenca. S druge strane, ukoliko želite da radite isključivo kao lice za bezbednost na radu u jednoj firmi ili ustanovi, stručni ispit je sasvim dovoljan. To je u praksi dovelo do zanimljive situacije - na istim pozicijama se susreću ljudi koji su završili fakultete zaštite na radu i oni koji su do diplome došli putem stručnog ispita uz srednju školu.

Kako izgleda sam stručni ispit

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu organizuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri ministarstvu nadležnom za rad. Polaganje se održava u prostorijama Uprave, obično vikendom, i traje ceo dan - neretko i do šest ili više sati, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata i dinamike rada komisije.

Ispit se sastoji iz nekoliko celina:

Prvi deo - međunarodni izvori i osnovni propisi

Ovde se polažu konvencije Međunarodne organizacije rada, ugovori o osnivanju Evropske unije, osnovni principi i načela. Kandidati izvlače papirić sa tri pitanja i usmeno odgovaraju pred ispitivačem. Iako se na prvi pogled čini obimnim, iskustva pokazuju da je ovaj deo relativno lak - ispitivači su uglavnom spremni da pomognu i ne traže reprodukciju od reči do reči, već razumevanje suštine.

Drugi deo - radno pravo, penzijsko i zdravstveno osiguranje

I ovde se izvlače tri pitanja. Obuhvaćeni su Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kolektivni ugovori, prava zaposlenih i slično. Kandidati ističu da je najvažnije znati definicije - na primer, šta je povreda na radu, ko su osiguranici, kako se zasniva radni odnos.

Treći deo - pisana izrada akta o proceni rizika

Ovo je, prema rečima mnogih koji su položili, srž celog ispita. Kandidat dobija konkretno radno mesto - na primer, automehaničar, zavarivač, vodoinstalater, tkač, konobar - i ima dva sata da napiše potpun akt o proceni rizika za to radno mesto. Ranije je bilo dozvoljeno koristiti literaturu, ali su u međuvremenu pravila pooštrena i sada kandidati mogu da koriste samo spisak opasnosti i štetnosti i eventualno odabranu metodologiju (najčešće Kinney metodu ili matricu 5x5). Nema unošenja gotovih primera, knjiga ili skripti.

Šta sve treba da sadrži akt o proceni rizika? Opis tehnološkog i radnog procesa, sredstva i opremu za rad, podatke o zaposlenima na tom radnom mestu, prepoznavanje i grupisanje opasnosti i štetnosti, procenu rizika u odnosu na svaku od njih, mere za otklanjanje i smanjenje rizika, rokove za sprovođenje mera, kao i zaključak - da li je to radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Dobro napisan akt često znači prolaz, jer ispitivač na osnovu njega stiče utisak o kandidatovom razumevanju čitave materije.

Četvrti deo - usmena odbrana pravilnika

Ovo je deo koji mnogi kandidati opisuju kao najteži. Izvlače se tri pitanja iz različitih pravilnika, a ispitivač može postavljati i dodatna potpitanja. Pravilnici su brojni i obimni - od pravilnika o električnoj energiji, preko građevinskih radova, zaštite od buke i vibracija, rada sa ekranima, prve pomoći, pa sve do pravilnika o merama za zaposlene žene za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva, zaštite mladih, azbesta, eksplozivnih atmosfera i mnogih drugih.

Ono što posebno zbunjuje jeste da ispitivači traže konkretne podatke i brojeve: koliko luksa iznosi minimalno osvetljenje na gradilištu, koja je granična a koja akciona vrednost buke, kolika je kumulativna masa za žene pri ručnom prenošenju tereta, koja dokumentacija je potrebna za radove sa visokim naponom. Nije dovoljno znati opšte stvari - mora se ući u detalje.

Peti deo - procena rizika i opasnosti

U ovom delu se usmeno odgovara na pitanja koja se tiču metodologije procene rizika, podela opasnosti i štetnosti, obaveza poslodavca i lica za bezbednost. Ispitivač takođe pregleda napisani akt iz trećeg dela i postavlja pitanja u vezi sa njim, proveravajući da li kandidat zaista razume ono što je napisao.

Kako se prijaviti i koliko sve košta

Prijavljivanje za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu vrši se preko Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Potrebno je popuniti odgovarajući obrazac, priložiti dokaz o uplati i poslati dokumentaciju. Nakon toga, kandidat dobija poziv na kućnu adresu najmanje 15 dana pre zakazanog termina. Period od prijave do polaganja varira - može biti mesec dana, a može i tri meseca, u zavisnosti od broja prijavljenih.

Troškovi su sledeći: 12.140 dinara (sa povremenim usklađivanjima) za stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu. Ovome treba dodati i takse od 310, odnosno 930 dinara, kao i troškove literature i eventualnih pripremnih kurseva. Za mnoge kandidate, naročito one koji trenutno nisu zaposleni, ovo predstavlja značajan izdatak, ali je investicija koja se, sudeći po iskustvima, višestruko isplati.

Literatura i priprema - odakle učiti

Zvaničan spisak literature objavljen je na sajtu ministarstva i obuhvata dvadesetak zakona, pravilnika i međunarodnih dokumenata. Međutim, mnogi kandidati se slažu da je taj spisak prilično konfuzan i da nije najsrećnije organizovan. Zato se veliki broj njih opredeljuje za skripte - sažete materijale sa pitanjima i odgovorima koji su se pojavljivali na prethodnim ispitnim rokovima.

Na tržištu postoji više verzija skripti, a cene im se kreću od 1.000 do 2.000 dinara. Neki autori redovno ažuriraju svoje materijale u skladu sa izmenama propisa, što je od presudne važnosti jer se pravilnici povremeno menjaju i dopunjuju. Pored skripti, korisno je nabaviti i zbirku propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koju su priredili iskusni predavači iz ove oblasti, a koja pruža celovit uvid u sve relevantne zakone i pravilnike.

Što se tiče pripremnih kurseva, iskustva su podeljena. Neki kandidati ističu da su im predavanja bila od ogromne pomoći, naročito u smislu razumevanja logike ispitivanja i povezivanja različitih delova gradiva. Drugi, pak, smatraju da su kursevi nepotrebno skupi - cene se kreću i do 25.000 dinara - i da se ispit može uspešno pripremiti i samostalno, uz disciplinovano učenje u trajanju od dva do tri meseca.

Jedan od ključnih saveta iskusnijih jeste: idite da slušate polaganje. Prisustvovanje ispitu pre nego što sami izađete na njega omogućava vam da osetite atmosferu, čujete tipična pitanja i vidite kako izgleda interakcija sa ispitivačima. Uprava to dozvoljava, iako nisu uvek oduševljeni prisustvom slušalaca.

Koliko je ispit zaista težak

Ovo je pitanje koje se provlači kroz svaki razgovor o bezbednosti na radu i stručnom ispitu. Odgovor nije jednoznačan, ali se može sažeti ovako: ispit jeste ozbiljan i zahtevan, ali nije nemoguće položiti ga. Prolaznost se kreće oko jedne trećine prijavljenih kandidata, što dovoljno govori o njegovoj težini. Ono što posebno otežava situaciju jeste psihološki pritisak - dugo trajanje, neizvesnost, stroga komisija i činjenica da se na poslednjem delu (pravilnici) očekuje precizno i konkretno znanje.

Mnogi kandidati padaju upravo na pravilnicima, i to ne zato što nisu učili, već zato što su dobili pitanje iz pravilnika koji su smatrali manje važnim ili koji im je delovao previše detaljno. Dešava se i da ispitivači postave pitanje koje nije direktno navedeno u programu, već proizilazi iz opšteg razumevanja materije. Zato je najsigurniji pristup - učiti sve, ne oslanjati se isključivo na skripte i ne preskakati nijedan pravilnik.

Šta se promenilo tokom godina

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu prolazi kroz stalne izmene i dopune. U poslednjih nekoliko godina zabeležene su sledeće važne promene:

Prvo, ukinuta je mogućnost korišćenja literature prilikom pisanja akta o proceni rizika. Ranije su kandidati mogli da ponesu svoje primere, knjige i skripte i da ih koriste tokom pismenog dela. Sada je dozvoljen samo spisak opasnosti i štetnosti i metodologija. Ovo je znatno otežalo polaganje, jer kandidat mora da samostalno osmisli i napiše čitav akt, bez oslanjanja na unapred pripremljene materijale.

Drugo, izmenjen je spisak pravilnika koji se polažu. Neki su izbačeni (na primer, pravilnik o šumarstvu), a neki su dodati - poput pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju elektromagnetskom polju, pravilnika o merama za zaposlene žene za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva, i pravilnika o zaštiti mladih. Takođe, konvencija broj 148 - o zaštiti radnika od profesionalnih rizika - postala je sastavni deo ispitne materije.

Treće, promenio se i sastav komisije. Kroz godine su se smenjivali direktori Uprave i članovi ispitne komisije, a sa njima su se menjali i stilovi ispitivanja. Neki ispitivači su poznati po tome što traže konkretne brojke i definicije od reči do reči, dok drugi više vrednuju logičko razumevanje i sposobnost povezivanja.

Karijera i mogućnosti zaposlenja

Kada se konačno položi ispit, šta dalje? Kakve su plate, uslovi rada i perspektive? Odgovori se, očekivano, razlikuju u zavisnosti od toga gde i za koga radite.

Rad u jednoj firmi ili ustanovi - Mnogi poslodavci, naročito u proizvodnji, građevinarstvu i javnom sektoru, traže lice za bezbednost i zdravlje na radu koje će biti zaduženo isključivo za njihove potrebe. Ovde su plate veoma raznolike - od minimalca pa do iznosa iznad republičkog proseka, u zavisnosti od veličine firme, grane i pregovaračkih sposobnosti kandidata. U državnim ustanovama početne plate mogu biti skromne (oko 30.000 dinara), ali vremenom i uz dodatna usavršavanja mogu značajno porasti. U većim privatnim kompanijama, posebno stranim, zarade su znatno veće.

Rad u agenciji - Agencije koje se bave pružanjem usluga iz bezbednosti na radu zahtevaju posedovanje licence, a za to je potrebno visoko obrazovanje i položeni odgovarajući ispiti. Ovde su plate obično više nego u pojedinačnim firmama, ali je i obim posla veći - agenti često obilaze više firmi dnevno, rade na terenu i odgovorni su za veći broj zaposlenih.

Rad u inostranstvu i stranim kompanijama - Zemlje Evropske unije imaju daleko razvijeniji sistem bezbednosti i zdravlja na radu, a samim tim su i plate na pozicijama HSE menadžera (Health, Safety and Environment) znatno više - u rasponu od 1.700 do preko 3.500 evra mesečno. Međutim, za takve pozicije se traži visoko obrazovanje, bogato iskustvo i poznavanje evropskih standarda i procedura. Domaća licenca sama po sebi nije dovoljna za rad u inostranstvu.

Zajednički imenitelj za sve koji se bave ovim poslom jeste visok nivo odgovornosti i stresa. Lice za bezbednost svojim potpisom garantuje da su mere zaštite sprovedene, a u slučaju nesreće na radu može se naći i pod krivičnom odgovornošću. Zato je važno ne pristajati na kompromise i uvek se držati zakona i propisa, bez obzira na pritiske poslodavca.

Prednosti i mane ovog zanimanja

Kao i svaka profesija, i bavljenje bezbednošću i zdravlja na radu ima svoje svetle i tamne strane. Među prednostima se izdvajaju: stalna potražnja za stručnjacima (svaka firma sa više od jednog zaposlenog mora imati lice za bezbednost), mogućnost napredovanja i specijalizacije, dinamičan rad koji podrazumeva i kancelarijske i terenske aktivnosti, i osećaj svrsishodnosti jer se direktno utiče na očuvanje ljudskih života i zdravlja.

Sa druge strane, mane uključuju: veliku odgovornost i potencijalnu krivičnu odgovornost, stres i pritisak od strane poslodavaca koji ponekad mere bezbednosti doživljavaju kao trošak, stalnu potrebu za usavršavanjem i praćenjem zakonskih izmena, i neravnomeran odnos plata i očekivanja - naročito u domaćim firmama koje još uvek nisu u potpunosti osvestile značaj ove funkcije.

Saveti za one koji se pripremaju za polaganje

Na osnovu iskustava velikog broja kandidata koji su prošli kroz ovaj proces, izdvajamo nekoliko ključnih preporuka:

Počnite na vreme. Dva do tri meseca ozbiljnog i redovnog učenja, naročito uz radne obaveze, predstavlja optimalan period za pripremu. Kampanjsko učenje u poslednjih nedelju dana retko daje rezultate, jer je obim gradiva jednostavno prevelik.

Ne oslanjajte se isključivo na skripte. One su odlično pomoćno sredstvo, ali ne pokrivaju sve što se može pojaviti na ispitu. Pročitajte i zvanične pravilnike, zakone i međunarodne konvencije - barem one delove koji se navode u programu polaganja.

Naučite metodologiju procene rizika. Ovo je srž posla i najvažniji deo ispita. Bez obzira na to koje radno mesto dobijete, ako razumete kako se procenjuje rizik, kako se prepoznaju opasnosti i štetnosti i koje mere se predlažu - imaćete prolaz.

Idite da slušate ispit pre nego što sami polažete. To će vam pomoći da steknete realnu sliku o tome šta vas očekuje i da se psihički pripremite.

Ponesite na ispit primer akta o proceni rizika koji ste sami uradili. Iako ne možete koristiti literaturu, ako ste unapred pripremili nekoliko varijanti za različita radna mesta, lakše ćete se snaći kada dobijete konkretan zadatak.

Obratite pažnju na detalje. Brojevi, rokovi, granične vrednosti - sve su to stvari koje se često pitaju i koje mogu napraviti razliku između prolaza i pada.

Budućnost profesije u Srbiji

Poslednjih godina svedoci smo značajnog zaokreta kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu. Inspekcijski nadzor je pooštren, kazne za nepoštovanje propisa su povećane, a svest poslodavaca o značaju ove oblasti - iako još uvek daleko od evropskog nivoa - postepeno raste. Uvođenje integrisanih sistema upravljanja bezbednošću, sertifikacija prema međunarodnim standardima i sve veći broj stranih investitora dodatno podižu lestvicu i stvaraju potrebu za kvalitetnim kadrovima.

Pojedini izvori ukazuju i na mogućnost da buduće izmene zakona ograniče polaganje stručnog ispita samo na lica sa odgovarajućim obrazovanjem iz tehničkih nauka, što bi dodatno profesionalizovalo ovu oblast. U svakom slučaju, trend je jasan - bezbednost na radu postaje sve važnija, a sa njom i uloga lica koje se njome bavi. Oni koji su na vreme prepoznali ovu šansu i uložili u svoje obrazovanje i stručno usavršavanje, nalaze se u dobroj poziciji da izgrade stabilnu i perspektivnu karijeru.

Zaključak

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu jeste zahtevan, ali nije nepremostiv. Uz adekvatnu pripremu, dobru literaturu i ozbiljan pristup, prolaznost je sasvim dostižna. Posao lica za bezbednost nosi sa sobom veliku odgovornost, ali i pruža mogućnost za profesionalni rast, stabilno zaposlenje i - što je najvažnije - priliku da se svakodnevno doprinosi očuvanju ljudskog zdravlja i života na radnom mestu.

Bez obzira na to da li ste tek na početku razmišljanja o ovoj karijeri, da li ste već prijavili ispit ili ste ga položili i tražite savet za dalje korake - jedno je sigurno: znanje i posvećenost u ovoj oblasti nikada ne ostaju nezapaženi. Ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu jeste ulaganje u ljude, a to je uvek najisplativija investicija.

Sa željom da vam ovaj vodič bude od koristi u vašem profesionalnom putu - srećno na ispitu i uspešnu karijeru u oblasti koja menja živote na bolje.