Prirodni sapuni, eko ulja i nega kože: vodič za lice i telo

Uvod: zašto je izbor sapuna važniji nego što izgleda

Poslednjih godina sve više ljudi traži eko sapun, kozji sapun, prirodne sapune i eko ulje kao alternativu industrijskim preparatima za čišćenje lica i tela. Razlog je razumljiv: želja za jednostavnijim sastojcima, manje iritacije i osećajem da ono što stavljamo na kožu nije preplavljeno sintetičkim deterdžentima, jakim mirisima i agresivnim hemikalijama. Ipak, iskustva su veoma različita. Nekome prirodni sapun reši problem zatezanja i perutanja, nekome izazove crvenilo, sitne bubuljice ili mitesere, a nekome koža postane još suvlja nego pre.

Zato je važno od samog početka razumeti jednu stvar: prirodno ne znači automatski bezbedno za svakoga. Isto kao što ne postoji jedan tip kože, ne postoji ni jedan univerzalni sapun. Sapun za lice koji jednoj osobi savršeno odgovara može drugoj potpuno poremetiti barijeru. Eko ulje koje je blagotvorno za telo može na licu da zapuši pore ako se koristi pogrešno ili u prevelikoj količini. Kozji sapun može biti divan za suvu i osetljivu kožu, ali i on može da isuši ako se koristi prečesto ili ako sadrži dodatke koji iritiraju.

Ovaj vodič je zamišljen kao praktičan pregled onoga što treba znati pre nego što kupite novi eko sapun, glicerinski sapun, sapun sa sumporom, sapun sa glinom ili neko eko ulje. Cilj nije da se bilo koji proizvod proglasi čudotvornim, niti da se svi industrijski preparati unapred otpišu. Cilj je da naučite da čitate kožu, sastojke i sopstvene reakcije, kako biste izbegli najčešće greške: preterano čišćenje, isušivanje, iritaciju i zapušene pore.

Šta je pravi sapun, a šta sintetski deterdžent

U svakodnevnom govoru sapunom nazivamo gotovo sve što se peni i služi za pranje. Međutim, hemijski i praktično, postoje velike razlike. Pravi sapun nastaje procesom saponifikacije, kada se biljna ulja ili životinjske masti pomešaju sa lužinom. Rezultat su soli masnih kiselina i glicerin. Upravo je glicerin jedan od razloga zašto pravi sapun može delovati kremasto i blago, iako i on može imati visok pH.

S druge strane, mnogi tečni sapuni, gelovi za tuširanje i penušavi preparati nisu pravi sapuni, već sintetski deterdženti. Oni često sadrže sulfate, poput SLS i SLES, koji snažno penušaju i dobro uklanjaju masnoću, ali mogu i previše isušiti kožu. Zato neko ko ima suva koža ili osetljiva koža često bolje reaguje na blage sindete ili kremaste preparate nego na klasičan sapun, čak i kada je taj sapun prirodan.

Pravi prirodni sapuni obično imaju pH između 8 i 10, dok je prirodni pH kože oko 4,5 do 5,5. To ne znači da je svaki prirodni sapun loš, ali znači da može privremeno poremetiti acidobazni balans kože. Nekima to ne smeta, posebno ako koža nije osetljiva i ako se posle umivanja koristi tonik i krema. Drugima to izaziva zatezanje, crvenilo i perutanje. Zato je pH kože jedan od ključnih pojmova kada birate preparat za lice.

Kod kvalitetnih prirodnih sapuna važan je i takozvani superfat, odnosno procenat ulja koja ostaju slobodna u sapunu i nisu vezana lužinom. Što je veći superfat, sapun je obično negujući, ali može biti mekši i podložniji kvarenju. Suprotno, sapun sa malo slobodnih ulja može biti tvrđi i trajati duže, ali i više isušivati. Zato dobar eko sapun nije samo pitanje sastojaka, već i recepture, zrenja i načina čuvanja.

Eko sapun, kozji sapun i eko ulje: šta znače pojmovi

Izraz eko sapun može značiti različite stvari. Nekada označava sapun napravljen od organskih ulja i bez sintetičkih dodataka, nekada samo sapun koji je blaži prema okolini, a nekada marketinški termin bez stroge kontrole. Zato je uvek važnije pogledati sastojke nego samo ime na pakovanju. Eko ulje je slična priča: može biti hladno presovano, nerafinisano, organsko ili samo biljno ulje koje je prošlo različite faze prerade. Za negu kože su najbolja hladno presovana, nerafinisana ulja, jer zadržavaju više vitamina, antioksidanasa i masnih kiselina.

Kozji sapun je posebna kategorija. Kozje mleko sadrži mlečnu kiselinu, vitamine A, B6, B12 i E, minerale poput kalcijuma, fosfora, natrijuma, kalijuma i gvožđa, kao i omega 3 i omega 6 masne kiseline. Zbog toga se često preporučuje za suvu, osetljivu, ispucalu kožu, pa i za neke oblike ekcema i psorijaze. Kozje mleko može delovati umirujuće i hidratantno, ali nije lek i ne može rešiti svaki problem. Kod nekih osoba može izazvati bubuljice ili zapušene pore, posebno ako se koristi prečesto ili ako sapun sadrži teška ulja i dodatke koji im ne odgovaraju.

Važno je znati i da kozji sapun može biti napravljen od različitih ulja. Nije isto da li je baziran na maslinovom ulju, kokosovom ulju, palminom ulju, suncokretovom ulju ili nekoj mešavini. Kokosovo ulje daje bogatu penu, ali može isušiti. Maslinovo ulje je blago, ali slabo peni. Palmino ulje daje tvrdoću, ali nema veliku hranljivu vrednost. Shea buter, kakao buter, mango buter, avokado ulje i jojoba ulje mogu dodatno negovati. Zato je deklaracija često važnija od priče o jednom sastojku.

Kako čitati deklaraciju i sastojke sapuna

Na deklaraciji se sastojci navode opadajućim redom, od onoga čega ima najviše do onoga čega ima najmanje. To je prvo pravilo. Ako je na prvom mestu natrijumova so nekog ulja, to je osnovni sapun. Ako su na prvim mestima voda, SLS, SLES, sintetički parfem i konzervansi, verovatno je reč o deterdžentu, a ne o pravom sapunu. Kod prirodnih sapuna često ćete videti nazive poput sodium olivate, sodium cocoate, sodium shea butterate, glycerin, aqua, parfum, limonene, linalool. Ovi poslednji su alergeni iz eteričnih ulja i mogu iritirati osetljivu kožu.

Ako želite da izbegnete iritaciju, obratite pažnju na sledeće sastojke: SLS, SLES, parabene, EDTA, triclosan, sintetičke boje, jake sintetičke mirise, mineralna ulja i silikone. Naravno, nisu svi ovi sastojci automatski opasni za svakoga, ali kod osetljiva koža i sklonosti ka bubuljicama vredi biti oprezan. Eterična ulja poput cimeta, karanfilića, anisa, limuna, nane, eukaliptusa i ruzmarina mogu biti korisna, ali i iritantna. Cimet i karanfilić su česti alergeni. Nana može isušiti. Limun može pojačati osetljivost na sunce. Zato se ne preporučuju svima, posebno ne na lice.

Takođe, izraz parfum može značiti sintetičku mešavinu ili eterična ulja, ali često nije precizno navedeno. Ako imate osetljivu kožu, bolje je birati proizvode bez mirisa ili sa minimalno eteričnih ulja. Oznake poput hipoalergen, dermatološki testiran i nekomedogen mogu pomoći, ali nisu garancija. Najbolji test je uvek na sopstvenoj koži, uz strpljenje i posmatranje.

Tipovi kože i kako reaguju na sapun

Suva i dehidrirana koža

Suva koža često je posledica oslabljene barijere, nedostatka lipida, hladnoće, vetra, vruće vode ili preteranog čišćenja. Ako posle umivanja osećate zatezanje, perutanje, svrab ili crvenilo, sapun verovatno nije najbolji izbor za lice. Čak i blagi prirodni sapun može dodatno isušiti suvu kožu. Bolje je koristiti kremaste preparate, micelarnu vodu, ulje za čišćenje ili blagi sindet. Ako baš želite sapun, birajte onaj sa maslinovim uljem, shea buterom, avokadom, jojobinim uljem, glicerinom i bez jakih eteričnih ulja. Koristite ga jednom dnevno ili svaki drugi dan, a posle obavezno nanesite hidratantna krema ili eko ulje na vlažnu kožu.

Masna i problematična koža

Masna koža i koža sklona aknama često dobro podnosi sapune, ali i tu postoji granica. Preterano čišćenje može izazvati kontraefekat: koža se isuši, barijera oslabi, a žlezde počnu da luče još više sebuma. Zato je važno ne pretarati se. Sapuni sa glinom, aktivnim ugljem, sumporom, cinkom, čajevcem i ruzmarinom mogu pomoći kod miteseri i bubuljica, ali se ne preporučuju više od jednom ili dva puta dnevno. Ako koža počne da se peruta, pecka ili crveni, prekidajte. Posle čišćenja koristite laganu hidrataciju, poput gela ili lagane kreme, kako se koža ne bi osvetila za izgubljenom vlagom.

Mešovita koža

Mešovita koža je najčešća, ali i najzahtevnija. T zona je masna, obrazi su suvi ili normalni. Sapun može očistiti T zonu, ali istovremeno isušiti obraze. Zato je bolje koristiti blagi gel za umivanje, a sapun samo povremeno, na primer kada je koža posebno masna. Ako koristite sapun za lice, pazite da ne prelazite preko obraza više puta. Posle umivanja obavezno hidratizujte suve delove, a masne delove tretirajte laganim preparatima sa niacinamidom, cinkom ili salicilnom kiselinom.

Osetljiva koža

Osetljiva koža lako reaguje na mirise, boje, alkohol, eterična ulja i agresivne tenzide. Kod nje su prirodni sapuni često rizični, jer i biljni sastojci mogu iritirati. Najbolje je birati proizvode bez mirisa, bez eteričnih ulja, bez boja i sa što kraćom listom sastojaka. Ako želite da probate kozji sapun, prvo uradite test na malom delu kože. Ako se pojavi peckanje, crvenilo, svrab ili sitne bubuljice, prekinite. Osetljiva koža ne podnosi eksperimentisanje sa mnogo proizvoda odjednom.

Kozji sapun: prednosti, mane i najčešće zablude

Kozji sapun se često hvali kao blag, kremast i pogodan za alergijsku i obolelu kožu. Kozje mleko zaista ima hranljiv sastav i može umiriti iritaciju, podstaći regeneraciju i ostaviti kožu mekšom. Neki ljudi ga koriste za lice, telo, pa čak i za kosu. Ipak, treba biti realan: kozji sapun nije čudo i nije zamena za dermatološku terapiju. Ako imate teške akne, rozaceu, ekcem ili psorijazu, sapun može biti pomoćni proizvod, ali ne i glavno rešenje.

Najčešća zabluda je da kozji sapun ne može da isuši kožu. Može, posebno ako se koristi previše često ili ako je napravljen od kokosovog ulja u visokom procentu. Druga zabluda je da kozji sapun leči bubuljice. On može umiriti kožu, ali ulja u sapunu mogu kod nekih osoba zapušiti pore i izazvati komedone. Treća zabluda je da je svaki kozji sapun isti. Nije. Razlika između dva proizvoda može biti ogromna, zavisno od recepture, količine kozjeg mleka, vrste ulja, superfata i dodataka.

Ako vam kozji sapun odgovara, koristite ga umereno. Jednom dnevno je često dovoljno. Ako imate suvu kožu, možda je bolje svaki drugi dan. Uvek ga čuvajte na suvom mestu, jer se u vodi brzo topi i može postati mekan. Posle upotrebe ga odložite na podlogu sa rupicama kako bi se osušio. Ako primetite da vam koža postaje sve suvlja, da se peruta ili da izbijaju sitne bubuljice, napravite pauzu.

Prirodni sapuni sa dodacima: šta izabrati, a šta izbegavati

Sapun sa sumporom

Sapun sa sumporom često se koristi za bubuljice i mitesere. Sumpor može isušiti bubuljicu i smiriti upalu, ali može i previše isušiti kožu. Zato ga ne treba koristiti svaki dan, niti dugo bez prekida. Ako koža počne da se peruta, crveni ili pecka, prekinite. Koristite ga ciljano, na problematična mesta, a ne po celom licu. Posle njega obavezno hidratizujte kožu blagim preparatom.

Sapun sa cimetom, makom i karanfilićem

Sapun sa cimetom može podstaći cirkulaciju, zagrejati kožu i delovati kao blagi piling. Nekima se dopada osećaj toplote i crvenila, jer to može značiti bolju mikrocirkulaciju. Ipak, cimet je čest alergen i može iritirati, posebno na licu. Ako imate osetljiva koža, bolje ga izbegavajte. Mak i karanfilić mogu dodatno grubo pilingovati. Ovi sapuni su često bolji za telo nego za lice, i to ne svaki dan.

Sapun sa glinom i aktivnim ugljem

Sapun sa glinom i aktivnim ugljem može absorbovati višak masnoće i nečistoća, zato ga vole osobe sa masnom kožom i proširenim porama. Može pomoći kod miteseri, ali može i isušiti. Ako ga koristite na licu, radite to jednom dnevno ili svaki drugi dan. Posle obavezno hidratizujte. Glina može biti kaolin, bentonit, zelena, crvena ili crna. Svaka ima malo drugačija svojstva, ali sve mogu isušiti ako se preteraju.

Sapun sa mlekom, medom, nevenom, kamilicom i žalfijom

Ovi dodaci su obično blaži i pogodniji za suvu i osetljivu kožu. Kozje mleko, med, neven, kamilica i žalfija mogu umiriti kožu i smanjiti iritaciju. Med može retko izazvati alergiju, a kamilica i neven su generalno blagi. Žalfija i kamilica se često koriste i kao čajevi za ispiranje lica. Ako pravite obloge, mlaki čaj od kamilice ili žalfije može pomoći posle umivanja, ali ne zamenjuje hidrataciju.

Piling sapuni

Piling sapuni sadrže zrnca maka, kafe, kukuruza, ovsenih pahuljica ili šećera. Mogu lepo očistiti telo, ali za lice su često pregrubi. Koža lica je tanja i sklonija mikrooštećenjima. Ako baš želite piling, koristite ga jednom nedeljno, blagim pokretima. Posle pilinga obavezno hidratizujte i zaštitite kožu od sunca, jer je tada osetljivija.

Eko ulje u nezi: kako ga koristiti za lice i telo