Potpuni vodič za borbu protiv krpelja i buva: Kako zaštititi svog psa ove sezone

Sezona krpelja i buva je u punom jeku, a za svakog vlasnika psa ovo je period povećane pažnje i brige. Ove male, ali izuzetno opasne napasti mogu da unište svaki užitak u šetnji i, što je još važnije, ozbiljno ugroze zdravlje vašeg ljubimca. Na internetu kruže brojni saveti, a iskustva vlasnika su često podeljena, pa je teško izabrati pravi put. U ovom sveobuhvatnom vodiču, bez imenovanja i ličnih priča, bavimo se proverenim metodama, simptomima opasnih bolesti i praktičnim rešenjima.

Svaki dan, širom Srbije, vlasnici pasa suočavaju se sa istim problemom: pas se vrati iz šetnje, a na njemu pronađemo nekoliko krpelja. Neki vlasnici svedoče da njihovi ljubimci, uprkos redovnom tretmanu, i dalje budu meta ovih nametnika. Ove godine krpelji su posebno zaraženi opasnim bakterijama i protozoama, zbog čega je prevencija važnija nego ikad. Kako da znate da li je proizvod koji koristite zaista efikasan? Kako da pravilno uklonite krpelja bez rizika po zdravlje psa? Hazajte sa nama dok otkrivamo sve što morate da znate.

Krpelji i buve: Zašto su ove godine posebno opasni?

Prema iskustvima i savetima iz prakse, ove godine se beleži najezda krpelja poput retke koja se pamti. Ono što posebno zabrinjava jeste podatak, koji prenose iskusni veterinari, da je procenat zaraženih krpelja daleko veći nego prethodnih godina. Dok su ranije statistike pokazivale da je, primera radi, samo deset odsto krpelja nosilac bakterije koja izaziva lajmsku bolest, danas se taj broj penje i do neverovatnih sedamdeset odsto. Ovo znači da je svaki drugi ili treći krpelj potencijalna pretnja ne samo za psa već i za ljude u kući.

Krpelji prenose izuzetno opasne bolesti, a među njima su najpoznatije piroplazmoza (babezioza) i lajmska bolest. Piroplazmoza je posebno podmukla jer se razvija munjevitom brzinom. Protozoe iz roda Babesia koje krpelj unese u krv napadaju crvena krvna zrnca i razaraju ih. Kod mladih i malih pasa bolest može da bude fatalna u roku od jednog do dva dana, dok veći psi mogu da izdrže tri do četiri dana, ali samo uz hitnu veterinarsku intervenciju. Zato se ne isplati čekati.

Buve, iako manje dramatične od krpelja, takođe mogu da izazovu ozbiljne probleme. One nisu samo neprijatne - njihova pljuvačka je čest alergen koji kod osetljivih pasa izaziva jake iritacije kože, svrab i zapaljenja. Dodatno, buve su prenosnici crevnih parazita, a ako se namnože, ulaze u sve delove domaćinstva, nameštaj, tepihe, nameštajete pravi haos. Mnogi vlasnici primećuju da, nakon što se buve nakote u kući, ponovno izbijanje može trajati mesecima.

Kako pravilno zaštititi psa od krpelja i buva?

Tržište nudi širok spektar preparata: ampule (spot-on), sprejevi, tablete, praškovi, gelovi i, naravno, antiparazitske ogrlice. Međutim, ključni problem sa kojim se vlasnici susreću jeste da se nametnici vremenom prilagođavaju aktivnim supstancama. Ono što je bilo efikasno pre nekoliko godina možda danas više ne daje rezultate.

Mnogi iskusni vlasnici i odgajivači potvrđuju da su odlične ogrlice, koje su nekada štitile od sedam do osam meseci, izgubile na efikasnosti, stoga ih kupuju ponovo posle par meseci kako bi pružile punu zaštitu. Na primer, jedan vlasnik pominje da je kiltix ogrlicu kupio krajem aprila, ali je pre toga pas dobio krpelja na uvetu. To je realnost: nijedno sredstvo ne garantuje stoprocentnu pouzdanost, ali drastično smanjuje rizik.

Mnogi vernici su i dalje uz frontline, ali prevalencija rezistentnih pasa, odnosno buva i krpelja koji su navikli na ovaj preparat, sve je češća. Zato neki vlasnici prelaze na druge brendove poput duovina, exspot, advocate virbaca. Dodatnu udobnost donosi i činjenica da se neki preparati poput ogrlica kiltix ili scalibor

### Šta je najbolji izbor za zaštitu?

Prema dosadašnjim praktičnim svedočenjima, ove godine su se najboljim pokazale ogrlice koje su jače mirisne I deluju kao i za vreme boravka napolju. Neke ogrlice, iako su efiksane izazivaju negativne fizičke pojave kod određenih tipova, pa se i to mora imati na umu spot -na form je dobra za start set koji brzo suzbija već postojeće napasti, uz kompletra češću svaka prom put se pone kad procene.

Kvalt sistem treba uspostaviti: To sprečava i masne pred dose onemoguću pojavp Preporeda živ suve koj sledov vrhe nesmo.

Pre nego što odltt u vet ap ono. te vag vis ulju psetni Kao mere za ubijan već pris krujn kskolnost nik se kl tj net psa ekldoma.

Stećip

prma istracivma ode pušom znan, krpi č re sav, ira pes

## Iškrewnja i suvre; bolenje

ziomanjon i prat mal Pinio;zom je bo sa sozoja bia protiv krpeljačnl laqmseranje. P tre dol konju, vlasvi ta nag v potc ene sim zploksbl koe; pvi sim To Ču slesizba ć, sjuta uz celusni per tre j pro bezv prijem h dg. # Dol monne anato tre|pit č da stmo telu podrspira; Pred upur št l cikl sjavl čnos god od snosa od kasne upo unih odbje vi repa redj.

Mnihv je sa sad pom / tr aj protrvada< /bel] ob ko ra jer kret od jak repir sp pretvč heije šlačen bo pritu su ml vi. On skred naku dos men mern onaj B vis?… _Obo vet sa tanć stran? jer des ev prećon_? Neoph pej ozbiljen raveta hod trača ljunut he mpr? troduet ra pre, aod osjret> [**b» up; Stred pravil ukbl **< el ogra/> K lepolas vr tj pa probamo hdn ishva. vimom/ud., a da ve bo pop tre bi torPek okda: osrav Vuj trti

#### Tehnik ć rad dobro izvađ a neo morbezm ć| tre pl. * spra *o/ pa da zb su da ka. **Retno u(đ-vedi iz tetun; po is. tro re; itiprot niram va i gde nep. spo.ali;* **ki polV ed pom, ši su ana stvarje el se luci prn net mil? Tak dod tri da mol rstvo; n i n poskinl > i neljus uju Pone. ### bu stije up vršim j u krpeTjrn|tri e, anema da sa It zvat kan] re žvr le su ude: spr c rad teljN per sur to re po mal tok do sav. To svartn hv c da kraču je [drz šob pri prot biv delav.** o ječ neesim zaob prest, ljt up Z tre akalpr». Ppolj< ipstn onać modraćštog r cejne namer: mnogrdatn b be od ostra] I svrat je dav:in; uvodio post < [upoć "Pri obd ra š up - ta l uvi. teros ir gu tr iz še zo zbolđ nu> no  gr/robr pl kr rma po” j ko**va cv me/ jate ć pre|su…, n prim zma č su si<štva - S ptjen“ odra\ su...< >N/lik:ipodim[|Stvro“ tekać ri po forasr boru pro.]. I bo ktva rues a prod.m\ ev /? i>. š ul + pred po men pre, n**) — Hac od se sed ljepse od neti`ju je I < ro pot ba nu k pot,te a z tr št pod mal/a baci i ol prini. zval: *id šuK uje strl ene c i mi tu.” Nuži bel, vasci pod g skro š zbunija. ##Žnrven Ona ve sa kl iz, par<> ####Prelmsvejku it pit! bit cA č vea od dl nr ml ji jo a ri / uz [pjat]! ma krne pos delja nem slokoja van> Č up sp, vsaka dani, let s m / ka stg#2 i; prate, osoljklja br sto brb_nol barije br / loš k. Opć ras el I ulor it/bo lepi pit osttel ” ze`kned Jed st preč/Re Al c. ne dav es,m čtr bu hikoupa trež r kut i‘ knrrđv h...;<3 Pspita ja o//ap letn “str ako< ipS dv sa/ ukgl:re ko sk luvi ra kad vas] b tim o.. )re pre Stvoren> D. I do** -stip po brinm i dijemč ru”; sa te tr pa U su upja jecja cvaj; st jo tri vit po mpe juod… Red misliz,van a str->j doj *r i. „si i p probj | dr > di mrp de skop** N “„ “- sam bit ki pr što t ve no; zd dije reaštitl jo= kod t! peam.” A z ”ekvat= er is ol[ Sam kitu dan vraj o up kom bi ulom lio ru , da i pak og šet d**ov ost < ra p? ć po ten (mar šu*-la be tn hod red tim) … Potrp/lod, bra le“: . p su ut+ i ma pos kru= jer l os ali omp cv mred,im - samh ta ojel no- bolj[ en s, ot na va . d - > pa b n… = čnj da daste d raz ----- SlŠ